Покривеност пакета у Арктичком океану пала је на други најнижи ниво јер су почеле сателитска запажања 1979. године, научници америчке владе рекли су у понедељак.
До овог месеца, само једном у протеклих 42 године има Земљину смрзнуту лобању покрила мање од 4 милиона квадратних километара (1,5 милиона квадратних километара).
Арктик би могао да доживи своје прво лековно лето већ 2035. године, истраживачи су пријавили прошлог месеца у часопису Промјене климе.
Али све то топљење снега и леда не поставља директно ниво морског нивоа, баш као што то баш попут топљења коцкица леда не просипају чашу воде, која моли неспретно питање: Кога је брига? Кога је брига?
Додуше, ово је лоша вест за поларне медведе, које су, према недавној студији, већ на путу до изумирања.
Да, то сигурно значи дубоку трансформацију морских екосистема у региону, од Фитопланктона до китова.
Како се испоставило, постоји неколико разлога да се брине о нежељеним ефектима смањивања арктичког морског леда.
Можда је најосновнија идеја, научници кажу, да ли то смањује ледене листове нису само симптом глобалног загревања, већ и покретачка снага.
"Уклањање морског леда излаже тамни океан, који ствара снажан механизам за повратне информације", рекао је геофизичар Марцо Тедесцо из Земље Института Универзитета Цолумбиа Универзитета у АФП-у.
Али када је зрцална површина замењена тамно плавом водом, упитна је исти проценат Земљине топлотне енергије.
Овде не говоримо о подручју маркица: Разлика између просечног леденог лима минимално од 1979. до 1990. године и најнижа тачка забиљежена је данас преко 3 милиона квадратних километара - двоструко је у комбинацији у Француској, Немачкој и Шпанији.
Океани већ апсорбују 90 посто вишка топлоте произведене антропогеним стакленичким гасовима, али то долази по цени, укључујући хемијске промене, масивне маринске топлоте и умируће коралне гребене.
Сложени климатски систем Земље укључује међусобно повезане океанске струје које воде ветрови, плименитости и такозвани термохалинску циркулацију, сама је вођена променама температуре ("топлина") и концентрацијом соли ("слани").
Чак и мале промене у океанским транспортним појасу (који путује између стубова и расположења сва три океана) може имати погубне ефекте на климу.
На пример, пре готово 13.000 година, као што је Земља прелазала из леденог доба у интерглацијално период који је омогућио нашу врсту да напредују, глобалне температуре одједном су пале неколико степени Целзијуса.
Геолошки докази сугерирају да је успоравање термохалине проузроковано масовним и бржим приливом хладне слатке воде од Арктика, дијелом крив.
"Свјежа вода из топљења мора и млевеног леда у Гренланду, омета и слаби залив ток," део транспортног појаса који тече у Атлантском океану, рекао је истраживач Ксавиер Феттвеисс са Универзитета у Лише у Белгији.
"Зато западна Европа има блажим климом од Северне Америке на истој ширини."
Огромни ледени лист на земљишту у Гренланду прошле године је изгубило више од 500 милијарди тона чисте воде, а све је исцурило у море.
Количина рекорда је делом због растућих температура, која се повећавају двоструко више од стопе на арктичком од остатка планете.
"Неколико студија је показало да је повећање летње арктичке високе висине делимично због минималног обима морског леда", рекао је Феттвисс рекао АФП-у.
Према истраживању објављеној у часопису у јулу, тренутна путање климатских промјена и почетак леда без леда, како је дефинисано од стране Међувладине плоче УН-а на климатској климатској плочи, је мање од милион квадратних километара. До краја века медведи ће заиста гладовати до смрти.
"Љубавно глобално загревање значи поларни медвједи мање и мање морских леда на лето", "Студијска ауторска ауторка Степхен Армструп, главни научник у Полар Беарс Интернатионал, рекао је АФП-у.