Са тако мало људи, неко би помислио да ће Арктик постати зона без пластике, али нова студија показује да то није превише далеко од истине.Истраживачи који проучавају Арктички океан свуда проналазе пластичне остатке.Према Татјани Шлосберг из Њујорк тајмса, арктичке воде изгледају као депонија пластике која плута океанским струјама.
Пластику је 2013. године открио међународни тим истраживача током петомесечног путовања око света на истраживачком броду Тара.Успут су узимали узорке морске воде како би пратили загађење пластиком.Иако су концентрације пластике углавном биле ниске, оне су се налазиле у једној одређеној области на Гренланду и на северу Баренцовог мора где су концентрације биле необично високе.Своје налазе објавили су у часопису Сциенце Адванцес.
Чини се да се пластика креће ка полу дуж термохалинског круга, океанске струје „транспортне траке“ која носи воду из доњег Атлантског океана према половима.„Гренланд и Баренцово море су ћорсокак у овом поларном гасоводу“, рекао је у саопштењу за јавност главни аутор студије Андрес Козар Кабанас, истраживач са Универзитета у Кадизу у Шпанији.
Истраживачи процењују да је укупна количина пластике у региону стотине тона, која се састоји од стотина хиљада малих фрагмената по квадратном километру.Размер би могао бити још већи, рекли су истраживачи, јер се пластика можда накупила на морском дну у том подручју.
Ерик ван Себил, коаутор студије, рекао је Рејчел ван Себил за Тхе Верге: „Док је већи део Арктика у реду, постоји Буллсеие, постоји ово жариште са веома, веома загађеним водама.
Иако је мало вероватно да ће пластика бити бачена директно у Баренцово море (ледено хладна вода између Скандинавије и Русије), стање пронађене пластике сугерише да је већ неко време била у океану.
„Фрагменти пластике који у почетку могу бити величине инча или стопа постају крхки када су изложени сунчевој светлости, а затим се распадају на све мање и мање честице, на крају формирајући овај комад пластике величине милиметра, који називамо микропластиком.– Карлос Дуарте, рекао је коаутор студије Крис Муни из Вашингтон поста.„Овај процес траје од неколико година до деценија.Дакле, врста материјала који видимо сугерише да је ушао у океан пре неколико деценија.
Према Шлосбергу, 8 милиона тона пластике уђе у океане сваке године, а данас се око 110 милиона тона пластике акумулира у светским водама.Док је пластични отпад у водама Арктика мање од једног процента укупног, Дуарте је рекао Муни да је акумулација пластичног отпада на Арктику тек почела.Деценије пластике из источне САД и Европе су још увек на путу и ​​на крају ће завршити на Арктику.
Истраживачи су идентификовали неколико суптропских кругова у светским океанима где микропластика има тенденцију да се акумулира.Оно што је сада забрињавајуће је да ће се Арктик придружити овој листи.„Ово подручје је ћорсокак, океанске струје остављају остатке на површини“, рекла је коауторка студије Марија-Луиз Педротти у саопштењу за јавност.„Можда смо сведоци формирања још једне депоније на Земљи без потпуног разумевања ризика за локалну флору и фауну.
Иако се тренутно истражују неке идеје за чишћење океанских остатака од пластике, пре свега пројекат Оцеан Цлеануп, истраживачи су у саопштењу за јавност закључили да је најбоље решење напорнији рад на спречавању појаве пластике. први.У океану.
Џејсон Дејли је писац из Медисона, Висконсин, специјализован за природну историју, науку, путовања и животну средину.Његов рад је објављен у Дисцовер, Популар Сциенце, Оутсиде, Мен'с Јоурнал и другим часописима.
© 2023 Смитхсониан Магазине Изјава о приватности Политика колачића Услови коришћења Оглашавање Напомена Ваша подешавања колачића приватности