Са тако мало људи, човек би мислио да ће Арктик постати зона без пластике, али нова студија показује да није предалеко од истине. Истраживачи који проучавају Арктички океан проналазе пластичне крхотине свуда. Према Татиани Сцхлоссбергу из Нев Иорк Тимеса, арктичка вода изгледа као дампинг тло за пластику која плута са океанским струјама.
Пластика је открила међународни тим истраживача током 2013. године током петомесечног путовања широм света на усавршавању Истраживачке везе Таре. Уз пут су узели узорке морске воде за надгледање пластичних загађења. Иако су концентрације пластике углавном биле ниске, налазе се у једном одређеном подручју у Гренланду и на северу барентских мора где су концентрације биле необично високе. Они су објавили своје налазе у напретку науке на часопису.
Чини се да пластика креће походира дуж термохалине Гире, океански "транспортна трака" струја која носи воду из доњег Атлантског океана према Пољацима. "Гренланд и Барентс Морски су мртви крајеви у овом поларном цевоводу," Аутор оловних студија Андрес Цозар Цабанас, истраживач на Универзитету Кадиз у Шпанији, рекао је у саопштењу за јавност.
Истраживачи процјењују да је укупна количина пластике у региону стотине тона, која се састоји од стотина хиљада малих фрагмената по квадратном километру. Вага би могла бити још већа, рекли су истраживачи, јер се пластика може накупити на морском плоча у тој области.
Ериц Ван Себилле, коаутор студије, рекао је Рацхел Ван Себилле у ивици: "Док је већина Арктика у реду, постоји буллсеие, постоји ова жаришта са врло, веома јако загађеним водама."
Иако је мало вероватно да ће пластика бити одбачена директно у Морске бакете (ледено хладно тело између Скандинавије и Русије), стање пронађене пластике сугерише да је већ неко време било у океану.
"Фрагменти пластике који у почетку могу бити у почетку у величини од центиметара, када су изложени сунчевој светлости, а затим се спуштају на мање и мање честице, на крају формирају овај милиметарски комад пластике који називамо микропластиком." - Царлос Дуарте, рекао је студија коаутор Цхрис Моонеи оф Тхе Васхингтон Пост. "Овај процес траје од неколико година на деценијама. Дакле, врста материјала који видимо сугерира да је ушао у океан пре неколико деценија. "
Према Сцхлоссбергу, 8 милиона тона пластике улази у океане сваке године, а данас око 110 милиона тона пластике накупља у светским водама. Док је пластични отпад у арктичким водама мањи од једног процента укупног броја, рекао је Дуарте Муни да се акумулација пластичног отпада на Арктику тек почела само. Десетљећа од пластике из источног нас и Европе још увек су на путу и ​​на крају ће се завршити на Арктику.
Истраживачи су идентификовали неколико подтропских гиреса у светским океанима у којима микропластика обично накупљају. Оно што је сада забрињавајуће је да ће се Арктик придружити овој листи. "Ово подручје је мљевит крај, океанске струје остављају крхотине на површини," у саопштењу за јавност изјавио је у саопштењу "Студијски коаутор Мариа-Луисе Педротти. "Можда ћемо сведочити формирање још једне депоније на Земљи без у потпуности разумевања ризика на локалну флору и фауну."
Иако се тренутно не могу истражити неке идеје у небу за чишћење океанских крхотина од пластике, на сада, посебно пројекат чишћења океана, истраживачи су закључили у саопштењу за штампу да најбоље решење буде теже да се прво учини да прво постане прво решење. У океану.
Јасон Далеи је Мадисон, писац са седиштем у Висцонсину специјализован за природну историју, науку, путовање и животну средину. Његов рад је објављен у откривању, популарној науци, ван, мушког часописа и других часописа.
© 2023 Смитхсониан Магазине Изјава о приватности Политика колачића Услови коришћења Оглашавање Обавештење о приватности Подешавања колачића